Jel vam dokurčilo? Jel vam muka od gugla, od posjetilaca, od linkova, jel vas boli kičma, jel vam guzica spljoštena, jeste otupili, jel znate kako gugl razmislja, bi li na neki posao sa ljudima, jel vam iko u okruzenju zna sta je cpc, dođe li vam da vse rasprodate i odete kopat ko čoek.
4 Likeova
Kratko i jasno, NE. 
Iako nemam stalnu zaradu od interneta, nastojim ju ostvariti i to mi je prvi cilj u životu.
Inače, anja1 nedavno sam shvatio da si ti zapravo ognjenpet, a sjećam se tvojih ranih postova još od prije. Inače, vidim da si veoma napredovao, te svaka čast na tome! Ja sam i dalje ostao korak iza tebe, ali nastojim da jednog dana uspijem ostvariti prosječnu plaću od interneta! 
1 Like
Štaviše muka mi od te lopate kad je spomeneš. Volio bih da imam daleko veću posjećenost stranice, da imam što više komunikacije sa korisnicima ( isključivo zbog poboljšanja na stranici ) . Sve se svede na korisnike/posjete, pa me previše ne brine Google. Meni je raditi po njihovim pravilima, nema mi druge, i ne pokušavam da odstupam.
Valja se usavršavati svaki dan, i pored onogo što voliš raditi, potrebno je biti uporan i shvatiti da se preko noći ne može do zvijezda.
[ Jutro je uvijek pametnije, za odluke ] - tako da ne žuri previše.
NE! Uživam. Obožavam svoj posao i to sam radio i dok sam bio klasično zaposlen, ali kao hobi u slobodno vrijeme. Ja nisam klasični webmaster jer zapravo ne radim sa web stranicama, ali Internet mi je sredstvo za rad i bolje ne može. Zarada uvijek može biti bolja, ali daleko od toga da nije dobra, pogotovo jer sam ja dosta lijen i volim odmarat. I toliku plaću mi nebi neka firma isplaćivala.Firma bi me i tjerala da se za par sati nacrtam na poslu 
Nema šanse ikad više! Ja sutra ustajem kad se naspavam, a ne kad me alarm probudi 
To je neprocjenjivo.
Nekad se udubim u posao i sjedim za kompom 10-ak sati u komadu, ali zato jer ja to hoću, a ne zato jer me netko tjera ili imam rokove. Mogu ustat i otići van kad poželim. Internet je za mene definitivno jedno od najvećih izuma čovječanstva. Ja mogu sada u par minuta sklopiti posao sa nekim u Americi i odmah je plaćeno pa me ne interesiraju malverzacije po poduzećima i neisplata plaća.
Internet je čudo, i ima mjesta za sve. Neki rade web stranice i prodaju ih, neki zarađuju od prometa na stranicama, neki su freelanceri, neki trguju preko neta, ma svašta se može. Nije uopće komplicirano, iako ipak trebaš prvo naučit neke stvari. Ali i u firmi moraš naučit radit posao, a tamo si običan rob.
Evo počinje ponedjeljak, pitaj one koji će uskoro jurit nenaspavani na posao da li bi se mijenjali sa tobom
3 Likeova
Da. Nakon 10 godina, dopizdilo mi. Dolazi mi da sve prodam i da se bavim uzgojem rajčica ili da otvorim pečenjaru ili da se počnem bavit preprodajom auta.
Međutim kako god okrenem, odvratan je problem naplata u Hr.
I ne preostaje mi drugo nego se širiti na webu i utuć još vremena i nadat se zaposlit jednog developera i nadat se da mi neće maznut posao nakon određenog vremena.
Nije, ja sam žensko… meni je nešto drugo 
I nakon 10 godina u igri i zaradjenih cca 50K nekih para nisam u stanju da živim od interneta. Ali, lijepo kad dodje dodatna zarada.
Meni freelance i web nisu dosadili i mislim da neće.
Htjeo bih stalan posao, u nekoj perspektivnoj ekipi, ne toliko
zbog napretka (napredujem i sam) - koliko zbog druženja sa ljudim
iz branše u živo. To mi, priznajem, fali.
Zato postoje ovakvio forumi:)
Od kada sam u webu, izgubio sam neke socijalne vještine.
Virtualizacija mi je donijela desocijalizaciju…
i višak kilograma.
Moja psihijatrica je to prepoznala i upozorila me na to.
Kaže da moram odlijepiti od kompa i interneta, barem 2-3h dnevno.
Ali ja i dalje po svome. Čim otvorima oči: pljuge, litra kave i pali
pilu.
Ako ne radim za novce, onda nešto testiram, proučavam i sl.
Ako mi se niti to neda, onda lutam bespućima interneta u nadi
da ću pronaći zlatnu koku ili sveti gral.
1 Like
mene bas to zabavlja pratit te sve grafikone i nazivat se webmasterom… zen mir tisina zujanje ventilatora, nema daveza i guzvi…iako me nervira kad gugl luduje i hakeri vrazji…dug je put od zaradjivanja citanjem mejla i autosurfa do adsensa…al svasta se nauci… preporodil sam se zapravo baveci se ovim
Ponekad. Nisam jos dosao u fazu da mogu podici prvi cek sa adsa ili juicyja. 
A do tada valja pisati kako je ricinusovo ulje najbolje za sve i gledati kako neko tamo dere neku bujnu plavusu!
Naravno, prednosti su puno vece nego nedostaci(bar mi se tako za sada cini). Mozda se svede na to sta ti je cilj - novac za zivot ili novac sa strane. Ja sam krenuo sa ovim da mogu doci to toga da mogu ratu krediti otplacivati od interneta. Naravno, rata je visoka, zarada za sada niska tako da ce biti jos dosta sjedenja.
Sto bi mi prijatelji rekli, umrijet ces za tim kompjuterom
Uz pravi posao jako zabavan hobi koji moze prerast u ozbiljan posao. Ali da mi je to primarni posao posijedio bi i prije bi se bilo cime drugime bavio primarno. Mislim ali to je logika kod svakog privatnig biznisa, prvo moras radit za nekog drugog i imat stalna primanja da bi se eventualno mogao upustit u privatni biznis.
Uz to da mi websajt star 4 mjeseca zaraduje vec oko 100 eura mjesecno zadovoljan ako nastavi tim tempom.
JE, zato zadnjih mjesec dana neradim ništa, zarada je pala, nastoji se ne živcirati, kad me pukne opet krenem raditi na sajtovima, do tada uživam!
Hahaha, svaka čast, kao da sebe slušam kad mi sve dopizdi. Periodički se svako malo takve misli motaju po glavi. Fora je sve to i ima svojih prednosti u odnosu na ostale poslove, samo je asocijalno i nije zdravo za duh i tjelo, što nije zanemarivo usprkos možda dobroj zaradi i time da radiš nešto zanimljivo što voliš. Po zimi još ok, ali kada zagrije, kajem se što za duplo veću lovu ne iznajmljujem ležaljke negdje u hladu uz more, nego se kiselim u nekom zatamljenom zagušljivom prostoru buljeći u ekran.
Ako je istina da je ana ognjenipet hoću nekoliko poezija odmah , meni baš fale na forumu.
2 Likeova
nema vise poezije postao sam komercijala
krvav je ovo poso bračo napaćena. sa jedne strane biti webmajstor daje mnogo prednosti, ali ima i mana koje te prednosti neutrališu jedno vrijeme, meni je malo dokurčilo sad. tu su pare i što se te strane tiče ovaj posao mi je bolji no da sam profesor u školi što bi trebao biti da sam zavrsio fakultet. prije par godina sam dosao ovdje iz zajebancije kao što je većina stvari u mom zivotu krenula i mnogo stvari se naučilo ođe i otud i onaj moj tutorijal kao znak zahvalnosti ljudima sa ovog foruma. a čim je para počela dolazit fakultet je ostao tu dje jeste i dalje par ispita do kraja. pa se zabijem u kuću i radim u komadu 45 sati pa odspavam 5 pa tako mjesec dana pa ne radim. a tona cigara se puši da bi ostao budan. ne mogu nikako uhvatit da radim recimo 5 sati dnevno i odmaram viken, no radim ko konj pa onda danima ne radim. kičma me boli. imam para za masazu al me mrzi. otisao dva puta za 4 godine. nekako me laptop ozracio i pomalo iscjedio. ljeti uzmem odmor onako junački tri mjeseca bez skoro ikakvog rada, ali opet…
d1namic se sjecam sa starog foruma i nekako mi čudno da neko ko se 5 godina bavi ovim ne zaradjuje prosječnu platu. jedan vrlo koristan savjet sam zapamtio od bugija a to često i ponovi količina sajtova je bitna i time se vodim, ali kad se time vodis i skoro sve radis sam i ručno onda postanes webmajstor rudar. zarada je tu ako je to glavni smisao zivota. ozenio sam se i dobio dijete i zena mi je opet trudna. i onda zaboravis na poeziju i pravis sajtove ko robot da zaradis da im ne fali. meni je ok jesti parizer sedam dana zaredom. često uzivam u pravljenju sajtova u prokljuvljivanju gugla ali ima toliko glupe rabote ako sajtova da nekad bas zamara. pokusao sam uključit ljude oko mene pomalo ali rijetko ko konta i potrebno je vrijeme i znatizelja ajd da kazem i znanje povezano sa logikom ali niko nema vremena svi misle da je lako i brzo, a sa sajtovima nema brzo. moj tata kaze da je rudarski moj posao. ja za svaki svoj sajt sam pisem tekstove a imam brdo sajtova ne znam im ni broj. kad spojiš sve tekstove napisane moje imam vise riječi no cjelokupna knjizevnost 18 vijeka. pornjavom sam se zbog toga počeo bavit a i svako zna da je pornjava najtrazenija. rekoh bar ne pišem ništa klipovi i to je to. izmjeni se algoritam pa i za pornjavu treba teksta da se rangira. zlo. i onda pišeš opis klipa kako on jebe pa razmisljas koji sinonim da povezes sa titlom i sta bi korisnik mogao trazit. i onda i naučiš tako radeći jezik sa kojim se nikad nisi sussretao i sposoban si napisat opis na stranom jeziku koji ne znaš čitat al ga pišeš boli glava bar kad je pornjava u pitanju. naučiš i greške koje gugl translejt pravi. čudo. ima lijepih momenata mnogo zanimljivih stvari koje se desavaju, a opet to ostaje samo tebi. fale ljudi fale grupe ljudi da se supljira malo priča… nije loš forum za to ali fali kontakt, onda odes na kafu i u glavi ti sve te interesantne stvari koje ti se desavaju, a ne mos davit ljude jer ne kontaju ili ih ne zanima kao sto ni tebe ne zanima sta se njima desava na poslu. kičma mi je u ■■■■■, mislim zdrava je al me leđa znaju ubijat. vazda sam u nekom polulezec polozaju sav iskrivljen. misici su mi pocrkali. nekad se osjecam i da sam zaglupio bar u komunikaciji sa drugim ljudima, kad pričam zaborav da je viljuška viljuška ili tako neka riječ, nema previše priče u našem poslu, baš nema pa otupiš. jer sve su to vjestine koje se zapostavljaju, a ko radi za racunarom vjerovatno satima ne progovara. neprocjenjive su stvari sto smo vremenski i mjesni nezavisni i bilo kad i bilo gdje se moze radit i niko ne sere. mada ja sam sebi znam nametnut pritisak i toliko sebe isforsirat da osjećam se tako poslije neprospavane noći kao da ću past u nesvjets, a masu puta sam spavao jednom u dva dana. godišnje sigurno 40ak puta. srce mi nekad preskoči. onda se iznerviram i otvorim treću kutiju jer mi jedna treba da me cijelu noć drzi budni. naravno 100s duze traju. a da legnem u 23 sata ili jedan navece i odmah zaspem to mi se rijetko desava u zivotu. san sam poremetio totalno. ishranu takođe. fizička aktivnost nula. jeste da danas se vratim sa puta ne treba mi godisnji, pa cu opet na put kad pozelim. jeste da je para dobra, jeste da mi niko ne sere, da nemam gazdu, ali neš fali. razmisljam da zakupim neki poslovni prostor ubacim par stolova i zaposlim par pisaca za me čisto da imam se zajebavat sa nekim. naravno sve ce ici na crno i niko nece bit prijavljen i bicemo nevladina organizacija.
ovo je klasika ovo se svakom ko puno radi ovaj ili sličan posao mora desit. mada mene hrana zadnjih pola godine ne treba i ne predstavlja zadovoljstvo. nekad sam bas uzivao jeduci. danas ne. otici na utakmicu u bg. napiti se uz tamburase u skadarliji. osjećam se star i klonuo. normalno da ce proći ne trazim da me neko tjesi nit mi to treba čisto bacam govna van sebe. i šta ćete kad ostarite? ja sam lagano prije 2 godine mogao tri noci da ne spavam, sada je maks 2 a za koju godinu?
Meni ovako zna proci vise vremena no u radu i u zadnje ovo izbjegavam. Bukvalno samo pravljenje sajtova i punjenje sadrzajem, jer se znam uhvatit neke sitnice nebitne i oko nje izgubit par dana.
pa to ti pričam, to je starost, starost duha… i onda ti sutra smeta graja, smeta ti sto se dijete dere, sto zena priča jer si naučio bit sam sa racunarom, ovo se tebi obracam a mislim na sebe.
sta jos da vam kazem znao sam sedmično radit 100 sati i nije mi problem bio. ali počelo je ponavljanje i jedno te isto. nemam sajt za svoj gust sve za pare. malo me opusta u zadnje kad pisem opise za domace porno klipove i tu naserem svega i svacega i pravo mi nekako super. nema nesta para na domacoj pornjavi ali svakih po godine godinu javi mi se zelja da napravim domaci porno sajt. juče 1100 klikova na baner dolar i nešta leb te jebo. al eto…
nikako da se natjeram da idem u teretanu. a planiram dvije godine. nikad ja ovaj posao necu batalit jer bolji dok ne zavrsim fakultet necu nac. studiram srpski jezik i knjizevnost eo jedanesta godina i nekad ako zavrsim zelja mi je da se zaposlim u biblioteku i da imam net u istoj toj biblioteci. prošle godine dolar u ovo doba bio 1.4 sad 1.68 maraka.
prije neki dan pricam sa drugom i drugaricom i realno nema tog posla koji ce te cijeli zivot ispunjavat i sa kojim ces bit zadovoljan. pa da covjek 30 godina lezi na plaži i pije koktele dosadilo bi mu.
The Cold-Blooded Penguin by dearestfox
6 Likeova
Meni nije dokurčilo a niti neće, ja naprosto uživam. Na početku kad pravim novu stranicu treba malo rada, ali to je svega možda sat vremena dnevno prvih mjesec dana, kasnije mi sav posao na toj stranici 10tak minuta tjedno. Imam nekih 10 stranica sa flash igrama, para ide i to dobra, ja uživam i sve super. Ne sjedim satima pred kompjuterom niti radim 100 sati tjedno, jer da je tako odustao bi već odavno.
Ja sam jednostavno prezadovoljan .
1 Like
Fino razlaganje problematike…samo bi dodao da to nije jedinstveno vezano uz ovaj posao, nego su to životne muke/veselje koje će te slijediti svuda. A to si si već i sam odgovorio sa crtićem!!
Dodao bi malo filozofije.
Život nam nudi situacije…(iskustva, okruženje, poslove)…no sve te situacije nemaju svoju težinu. Tj. njihova težina je relativnog karaktera.
Probat ću to slikovito objasniti. Zamjenit ću riječ težina sa brzina. …kolika je tvoja brzina? Ako sad sjediš, pomislit ćeš da je nula, ako hodaš…pomislit ćeš da je kojih 5km/h. Ali zapravo ti nemaš pojma koja je tvoja istinska brzina…jer zemlja na kojoj se nalaziš juri oko sebe i oko sunca. Sve da to i izračunaš, nemaš pojma koliko sunce i zemlja skupa jure kroz svmir. Stoga tvoja istinska brzina za tebe i nema nikakvog bitnog utjecaja…bitno ti je samo koliko se ti krećeš u odnosu na nešto.
(Isprike za objašnjenje pojma relaitvno, ukoliko se možda čini previše trivijalnim)
No zašto je to bitno.
Ljudi često misle kako je nekome teže ili lakše u životu, zato jer je taj netko jednostavno rođen u okruženju gdje mu je lakše biti sretniji…itd. No to je iluzija…toga zapravo nema. Čovjek se uvijek navikava na onu težinu u koju je u startu uronjen i to mu je nulta točka težine…to mu je normala. Na osobi je da si tu početnu težinu oteža ili olakša. Ono što mi osjećamo kao teško ili lagano…dobro ili loše, to nisu konačna stanja…to su promjene stanja. (Derivacije stanja, rekli bi fizičari)
Tu je svemir bio pravedan, svakome je dao jednaku šansu da si čini okruženje boljim i da se samim time osjeća jako dobro, nebitno o apsolutnoj poziciji “težine” u svemiru.
Zato se pingvin dobro osjećao samo dok je išao prema svojoj destinaciji. Ta promjena prema boljem ga je zadovoljavala, no destinacija mu u konačnici nije pružila ništa. Mi jednostavno konstantno moramo napredovati da bi bili sretni…a rekao bih da je to i naša svrha (svrha svemira, ne samo nas ljudi)…jer bez takvog pokretačkog mehanizma nebi bilo evolucije…tj. nebi bilo ničega.
Vrlo jednostavno opažanje potvrđuje gore rečeno. Samo pogledamo koliko siromašnih ljudi je sretnije od bogatih. Koliko hendikepiranih ljudi je sretnije od zdravih itd. Naravno, i bogati može biti sretniji od siromašnog…jer kao što gore rekoh, okruženje je ništa za naš osjećaj. Naši osjećaji su jedino trigirani na naš pozitivan ili negativan pomak.
I jedna odlična rečenica iz jednog filma:
"Pustolovina nas čini sretnima, ne destinacija"
1 Like
btw. svi problemi koje si gore nabrojao…su rješivi.
Moj recept:
-izbacit cigarete ili barem izbaciti cigarete za računalom) Vjerujem da i kavu treba izbaciti, mada neznam koliko je ona teret, nju nisam nikad ni pio. Cigareta se svakako puno lakše rještiti nego se to čini!!! Što bi da radiš na nekom poslu gdje dnevno imaš tri puš pauze?? Poštivao bi to jednostavno…
-uvesti računicu radnog vremena i koliko toliko strogo držanje istoga (Definirano buđenje i radno vrijeme)
-ostaviti si slobodnog vremena. Bez toga sve pada u vodu…kratkotrajno može biti forsing, na duže staze je to veliki psihički krah, a često i ogroman pad efikasnosti. Ja sam osobno pao u iluziju da nemam slobodnog vremena jer moram “stići” rokove. Rokove koje je samo moj um umislio. No od nedostatka slobodnog vremena pada i koncentracija, efektivnost i sve. Što rezultira opadanjem brzine rada i smanjenjem obavljenog posla…te iluzijom da imam još manje slobodnog vremena. Mislim da je užasno opasna ta iluzija, trebalo mi je više od pola godine da shvatim u kakvom sam začaranom krugu. U tih pola godine neznam ni sam koliko sam dana samo prosjedio za računalom bezuspješno se nagovarajući da nešto krenem…pa grižnja savjesti ako cijeli dan ne krenem. Ta grižnja savijesti mi nije ni u ludilu dozvoljavala neki slobodan dan. Pa je upad u “živo blato” išao sve dublje i dublje…ka depresiji doslovno. Izlaz iz ovako začarane petlje neznam niti jel moguć prvo sa stizanjem zaostataka…ili treba prvo opalit slobodno vrijeme da se um prvo sabere, te tek onda prionut poslu. (btw. ovo je upalilo…ali još mi je žao bačenog vremena koje je propalo dok sam skontao izlaz) Ova opasnost kao da uvijek vreba iza ugla, zato treba dobro paziti na ovu iluziju koja obuzme osobu dok kaže “keks”. Ponekad opet ne znam jel stvarno promišljeno pojačavam tempo rada…ili me polako papa ova iluzija.
-uvesti tjelesne aktivnosti …odu leđa kvragu bez ovoga. Šteta leđa…a s druge strane aktivnosti mogu biti pravi preporod za um i tijelo. Treba kvalitetno iskoristiti gore ubačeno slobdono vrijeme
-naučit dragu što je to cpc …jbg, da imaš s kim podjeliti svoja dnevna iskustva
I najbitnije, držat se plana. Đžabe nam u životu bilo kakve dobre ideje, ako ih se ne držimo.
Smrtonosna rečnica i također još jedna iluzija je: “Budem to od sutra”. Budeš vraga!
Kad si osoba kaže “Budem to od sutra”, jedino što je uspjela je stvoriti iluziju da će se nešto sutra desiti. Osoba da je spremna s nečim krenuti, krenut će odmah. Drugim rječima: Ako danas nismo spremni krenuti odmah, niti sutra nećemo biti spremni krenuti odmah.
Ključ je jednostavno “odmah”, s kojim se moramo suočiti. Ako uistinu poželimo nešto napraviti odmah, barem znamo jesmo li to sposobni ili nismo…i imamo težinu problema tu pred nama. To “odmah” prebacivati na sutra, je samo izbjegavanje suočavanja s problemom…i to tako možemo izbjegavati u beskonačnost…kao što već dvije godine misliš: “Budem krenuo u teretanu” …
3 Likeova
Ti si sigurno jedan od pripadnika one religije secret