Od zla oca i matere gore,
ovaj pos’o je ponekad predmet noćne more,
što je veća para, to veća odgovornost,
pa daju si za pravo da zovu te u ponoć.
Umrijećeš od gladi ako radiš jedan pos’o,
pa radiš ih pet, da dobro bi proš’o,
performans rivju, da na poslu bi ost’o,
poremetiš spavanje, k’o vampir si post’o.
A kad završiš s poslom, onda radiš još.
Ako Github ti je prazan, programer si loš.
Ugovor o tajnosti, pa kriješ šta si radio,
15 godina iskustva, a k’o muda da si 'ladio.
Depresija, gojaznost, sve u sklopu paketa,
al’ to nije nešto bitno u očima svijeta.
Debeo novčanik, debeo si sam,
u dva popodne ti započinje dan.
Završava ujutro, oko 4, 5,
taman kad ustaje sav radan svijet,
jutro nisam vidio od 2010,
kako leći rano kad posao ponese te.
Nije samo zbog posla, već i kofeina,
kola mi je voda, Guarana alternativa.
Kad treba zapet’ 12-13 sati,
pos’o moraš završit’, pa na glavu se nasadi.
I opet nisi dobar, jer svakom nešto fali,
“de pomjeri za piksel”, ma pomjerim ti mami,
kad treba naplatit’, uvijek neka frka,
“odbijena mi kartica, platiću ti sutra”
A tek što je frka kad hoćeš na odmor:
“može, ali malo sutra, nije projekt gotov”
Al’ on već traje nekih godinu dana,
zato što se klijent konjina ne javlja.
Al’ šta te briga, nije ti hladno,
jesu neredovne pare, al’ kući si stalno,
ne družiš se puno, jer ko će to sve stići,
ne možeš k’o nekad po kafićima ići.
Čak i kad možeš, ne ide to lako,
ne znaš se opustiti, zaboravio si kako.
U glavi ti zvocaju nedovršene stvari,
pos’o bio zadovoljstvo, sad život ti kvari.
Ipak šta te briga, radiš za 'Merikance,
Engleze, Kanađane, i još neke strance,
kapne neki evro, kapne i dolar,
taman za Leksilijum, da bio bi dobar.
Onda gledaš oko sebe ljude što se muče,
nekad si studir’o s njima, sad njemački uče,
pa krivica te jede što stalno nešto kukaš,
kažeš sebi: radi i šuti, umjesto što se brukaš.
Al’ to nije dugoročno neko rješenje,
opet te stigne samosažaljenje,
jer novi rok je danas postavljen za juče,
gledaš u monitor k’o ostavljeno kuče.
Otišla ti leđa, otiš’o i vid,
“neki 'ljeba nemaju, kako nije te stid”.
Niko ne razumije frilensersku muku,
ali kažeš šuti, dobro je sve dok ne tuku.
