Sve to stoji i svega sam toga svjestan…i kada sam razvijao svoj framework težio sam jednoj takvoj automatizaciji. Ali do toga se ne dolazi preko noći. …a i imao sam fakat kompleksan sustav i ugodan za rad.
Koji si ti doduše na jednoj temi okarakterizirao, rekao si nešto u stilu: “Što ti toliko kompliciraš, radi jednostavno…” …itd. itd.
Ali automatizacija o kojoj pričaš dolazi iz kompleksnih sustava, nikako jednostavnih. Tako da sada upadaš sam sebi u usta. Do nekidan ti ni frameworci ne valjaju, a sada bi odjenom da sve mora biti posloženo ko NASA space shuttle.
I ja sam naravno za to, ali to je proces stvaranja…u kojem prvenstveno treba uživati. Ja prolazim kroz njega bez ikakvog ogorčenja…iako moram podbadati šefove konstantno i biti ljut, kako bi ih motivirao na napredak.
I upravo sam ti to htio reći, otkako sam zaposlen u velikoj firmi, naišao sam tamo na sustav koji je zilijun puta lošije posložen od mog “kućnog” frameworka. I imam šefove koji ne razlikuju što je client side, server side…oni samo prave tablice (bazu) …i misle da je to jedini backend i iza toga ništa ne kuže.
I što sad? Pa nemogu ih preko noći promjeniti…step by step.
A ti vidim šiziš što velika većina svijeta ne radi po tvojoj viziji…ali ne radiš ni ti sam!
Zato stani malo na loptu, udahni…i vidi što realno možeš promjeniti. Od tuda kreni…
Btw. webpack je odlična karika za uključiti u taj proces automatizacije. Samo to očito još ne znaš.
Onda si me krivo shvatio.
Ako je sustav kompliciran i velik, to ne znači da code ispod haube bude kompliciran, o tome pričam.
Imaš dvije mogućnosti, kompliciran sustav i kompliciran code.
Kompliciran sustav i jednostavan code.
A to je razlika.
Ako je sustav kompliciran sa kompliciranim code-om i moram ga koristiti i nemam drugog izbora, onda ću ga koristiti, inače ne.
Zašto mi frameworci ne valjaju to je druga priča, zato jer mi ni jedan ne paše
, osim codeigniter 3, ali on polako ide u zaborav. Da li radim neke druge frameworke, naravno da da, ne zato što mi se sviđa nego zbog tržišta i nije mi problem.
Evo recimo, open cart web shop je napravljen na custom frameworku koji su razvili za sebe, engine im se satoji od 8 file-ova i u library-u imaju 38 file-ova i sad su oni budale jer su išli raditi svoj framework.
Svatko radi onako kako mu odgovara.
Imam recimo frenda koji ima firmu i radi proceduralno u php-u, samo funkcije i to je njegovo pravo i razmišljanje. I kaže da se OOP ne slaže sa njegovom logikom
Znaš kaj bum ti rekao. Ako nisi došao sa codom u zonu da se počne preveć komplicirati, onda nisi iskoristio sav potencial.
Jer ako je sve pre-kompaktno, onda ima prostora da se napravi još.
To ti je analogijom kao da trčiš utrku. Ako na ciljnoj liniji nisi izdahnuo, bogme nisi dao u utrci sve od sebe.
Jedina je razlika što će netko napraviti puno više prije nego dođe u to zasićenje…dok će netko zasititi sustav, “a nije ni krenuo”.
Stoga, ako si shvatio što ti želim reći…vidjet ćeš da je sasvim prirodno da svaki sustav dosegne svoj plafon. Plafon mu je upravo kompleksnost koja ne dopušta dalje…
Tko nije dosegao plafon, nije dao sve od sebe.
Razlika je samo u visini tvog, mog ili nečijeg trećeg plafona.
Sve druge idealnosti su iluzija. Realnost je da smo svi uvijek u tom plafonu.
Dobro razmisli što sam ovim postom htio reći. Ako ne shvatiš iz prve…ponovi par puta. Jer je jako poučna lekcija!
Naravno, kada si u plafonu…od tamo trebaš gruntati kako nešto raspetljati i napraviti boljim. Ali to te neće izvući van iz plafona. To će samo povisiti plafon. Što će reći da ćeš napredovati kada nešto raspetljaš…ali taj napredak ćete podići u novi višlji plafon.
Tako da nema smisla plakati za nekakvim idealima i biti ogorčen što si u plafonu. Jer plafon je konstantno stanje. Ne možeš tome pobjeći
U plafonu nisu samo oni koji se ne trude, i koji rade puno ispod svog kapaciteta. Ali to su ljenčine koje umiru na poslu od dosade. Ali njima je zapravo gore! Tko se htio dosađivati, mogao je prati suđe u nekoj kuhinji…nije zabranjeno niti nemoralno.
