Slažem se s gambom da i za kopiranje članka treba pitati za dozvolu. U moj način razmišljanja je to jednostavno ugrađeno kao dio pristojnosti ili dio izraza poštovanja prema onome čiju stvar želim imati na svom sajtu.
Dosad sam svoje materijale nalazila na drugim sajtovima na različite načine. Ponekad su ljudi ostavili moje podatke u materijalu (na što obično ne bih reagirala, iako bi mi bilo draže da su mi napisali koju riječ prije objave), no ponekad su znali izbaciti moje ime i staviti svoje (potpisati sebe kao autora), a radi se o materijalu koji ima npr. 20-30 stranica, koji sadrži baš specifične stvari koje sigurno ne budu dvije osobe slučajno napisale u točno tom istom obliku i za koje sam bila ponosna kako sam razradila metodiku vezanu uz neko gradivo… I naravno da, kad nađem tuđe ime u tako nečemu, poludim…
I onda napišem mail autoru sajta, a ako je objavljeno na webu neke škole (pa ne znam mail adresu autora), onda napišem mail ravnatelju te škole. Tražim da maknu materijal i da mi odgovore na mail i ravnatelj i taj učitelj. U suprotnom bih na svom webu stavila link na stranice te škole i opisala događaj. Pa, ako im se hoće, neka zanemare moje javljanje. Dosad nitko nije. (posjete mog weba su preko 3.000 ljudi dnevno, uglavnom)
No, ovo sad je drugačije… Budem prijavila na onom linku koji ste mi dali (hvala!), samo dok nađem vremena poloviti što to sve tamo piše i što ja trebam napisati …
