Ne mora to bit iskljucivo tako. Koliko ima sportista koji su krvavo radili pa se poceli dopingovat. Koliko ima ljudi sto im nije to poslovni model al su nekad varali.
Ne generalizujem uopste, samo vjerujem mojoj logici. I zasto ista od napisanog znaci da nikome ne vjerujem?
Kao sto rekoh sumnjam u stvari u koje mi moja logika nalaze da sumnjam. I zivotno iskustvo.
Malo je zakljucak ko u nekim tin casopisima, ali nema veze 
na osnovu neke nekome logicke sumnje donositi neko sud je poprilicno neozbiljno.
Pa to sto tebi nesto nije znak ne znaci da nekome drugom nije znak.
Ko sto rekoh nije to pogadjanje iz vedra neba. Sto tvoj mozak procesuira na jedan nacin, moj procesuira na drugi nacin i tako redom, mozes naci hiljade razlicitih dozivljaja jedne te iste stvari, ja za razliku od tebe ne tvrdim da je jedini moj dozivljaj ispravan, da si ti ili ostalih 998 u krivu za razliku od mog vidjenja.
Mogu i ja dati zakljucak neki filozofski, da ne mozes ici kroz život ko tele slijepo vjerujuci, da su neka najveca ljudska saznanja dosla iz sumnji i zato sto ljudi nisu vjerovali da je ono sto im je receno i sto je ustaljeno da je istina, istina. I jos bi mogao kenjat ako cemo tim putem, ali em ne volem to cinjet, em me smara kad to neko cini ili kad ja nekom kenjam. Ne znam sta mi sad bi pa se upustih u pisanije. Sto bi bil bur rekao kako starim sve vise sranja izgovaram, a ljudi kao klimaju glavom, diskutuju.